Za one koje su na dijeti...
Dakle, pogledaš se u ogledalo, staneš na vagu, premeriš, i zaključiš- debela si, punačka, masna i mlohava. Sad je red da se osećaš jako loše, sebi u inat se prejedeš Marsa i Nutelle, a onda frenetično tražiš novu dijetu, ne jedeš hleb, ne jedeš posle šest, ne jedeš kad je mesec pun, ne jedeš ponedeljkom, ne jedeš ništa crveno, ne jedeš ništa što u sebi ima šećera... Pa uplatiš pilates, kupiš uloške za cipele protiv celulita, magnetne mindjuše za mršavljenje, proteinski šejk koji zamenjuje sedam obroka, potpuno prirodan čaj za blagodejstvujuć proliv, magični kristal metabolizma, pa opet meriš, pa premeravaš, iznova prebrojavaš kalorije, santimetre... A život nekako prolazi pored tebe, dok čekaš idealnu kilažu da počneš da se zabavljaš. Nije mi namera da ikoga bedačim, ali surova realnost kaže da privlačnost i poželjnost ženske persone najmanje zavisi od njene kilaže. Strogo fizički posmatrano, ženu zgodnom čine srazmerno duge noge, kukovi širi od struka, činjenica da ima grudi i zadnjicu i to je to. Ukoliko govorimo o sexipilu, na gorepomenuto valja dodati i bujnu kosu, čist ten i zdrave zube i parametri ženske lepote se tu završavaju. Dakle, zgodna žena je zgodna i sa 20 kila više ili manje i posledično, ona koja to nije, jednostavno nije. Te nema svrhe opteretiti se brojkama izgleda radi. A ako pričamo o mršavljenju zdravlja radi, jedini ispravan način je se posvetiš zdravom životu, sa pravilnom ishranom i potrebnom fizičkom aktivnošću od sada pa svakoga dana do kraja svog novog, zdravog života, i uspeh je zagarantovan. Nervira me sva ta pogrešno usmerena energija. Ako ti je zaista stalo do toga da budeš privlačna, da se tipovi okreću na ulici za tobom i možeš da imaš koga kod poželiš, a druge ribe ti zavide, onda bi najbolje bilo da zaboraviš na ideju o mršavljenju. Zaboravi sve te zablude o lepoti, zaljubi se u sebe baš takvu kakva jesi, skapiraj svoje kvalitete i u čemu leži tvoja, jedinstvena i neponovljiva privlačnost. A ako je do šarmiranja tipova, i tu su stvari više nego jasne. Svaki kraj sebe želi opuštenu, zadovoljnu, nasmejanu ženu otvorenu za nova iskustva i experimentisanje. Ili, jednostavnije rečeno, sve i da si cica tragično zarobljena u telu gigantskog morskog krastavca, fenomenalno pušenje je fenomenalno pušenje.
O ženama
Pre neki dan, kasno popodne, vraćam se kući. Na stotinak koraka od ulaza u moje utočište, stoji prilika okrenuta ledjima. Da se nije osvrnula na moju malenkost, ne bi dobila dalju pažnju. Ovako..
Prilika, očigledno u dosadi iščekivanja nekoga ko kasni, upućuje ka meni pogled od pažljivo skeniranih papuča, preko mojih (hvala ti bako, stepenice, činjenice da ne pijem kokakolu i dear God) nogu bez celulita, sričući malecnu etiketu na rukavu, do kose, pa nazad naniže, i ponovo uz celo telo, pa direkt u oči. Odmeravanje je teklo uz jasno naglašen prezir i tobožnje zgražavanje, da bi onda prilika složila facu kao da je upravo, greškom, iz sve snage zagrizla bolesnu bubašvabu, a pravo u oči uputila mi je pogled čija je onomatopeja mogla da bude samo "Pih!".
Iz prve ustanovim da prilika ima, dakako, dve decenije više negoli ja, verovatno i ćerku mojih godina jer, fakat, te bele tesne pantalonice i dva broja kraću majcu mogla je samo da uzajmi od nekoga (nadam se). I u tih par sekundi mimohoda, dok razmišljam da li se prilika i ja, možda, poznajemo te, eventualno, postoji nekakav adekvatan razlog iz kog bi me žena baš toliko mrzela, zaključim da mi je zaista poznata od nekud. I setim se odakle je znam.
U mojoj mašti, scena je dalje tekla ovako. Prilazim prilici uz snishodljiv smešak, te stidiljivo priupitam: "Da Vi niste... Da niste Vi sa televizije? Ma jeste... Vi ste onaj pevač, Oliver Mandić???" U realnosti, ženi koja je pljunuti Oliver iz faze travestije sigurno nije bilo jasno zašto joj se tako slatko smešim u prolazu, nakon svega.
I sad, ne mogu a da se ne setim ankete u kojoj je jedno od kvočka-Luninih ćurića (vidi B92, prim.aut) prepitivalo dežurne poznate nazovi ličnosti šta je to što srpske žene treba da porade na sebi e da bi postale delom Jevrope. Redom se složiše da smo mi, žene srpske, već uveliko tamo daleko u Evropi, jer smo lepe, jer smo najlepše, jer smo lepe, jer se lepo šminkamo, i zato što lepo izgledamo, i suma summarum extra baš vrh su srpkinje, ono.
E moje vesele žene srpske! Ne nasedajte na te priče, please. Prvi i osnovni evropski kvalitet (bar u ovoj priči) je: Gledaj SVOJA posla. Jebala vas zavisnost o odmeravanju nepoznatih žena u prolazu.
Dobrodošli u novi blog
Zdravo, sa širokim osmehom. Možete me zvati Sara Kazam, iako mi to, svakako, nije ime. Dakle, ko je, do vraga, ta Sara? Sara je jedna sasvim obična devojka u neobičnom srpskom okolišu, najvedrija medj svim cinicima i najisfrustriranija medj svim opuštenim ljudima otvorenog duha. Idealista prikovan za realnost i obratno. Čemu ovaj blog? Recimo da svet treba da zna kako izgleda kroz moje oči. Možda se reši da postane bolje mesto. Imam li ja komplex boga? Tu i tamo, sredom i petkom. Ne volim da ostanem nedorečena, a držim se devize da ako nekome nemam šta lepo da kažem- bolje je da ćutim. Od misli koje se ćute, blog je rodjen.
